Comparative Legal Analysis of the Tsarist Autocracy of the Slavic Peoples in the Middle Ages
Abstract
The medieval phenomenon of autocratic rule of the Slavic peoples, guided in their development by the experience of the Byzantine Empire, predetermined not only their ethnic, linguistic, but also spiritual and political community.
South Slavic peoples (Serbs and Bulgarians) and Eastern Slavs (Russ) fell into the sphere of canonical civilizational influence of the Patriarchate of Constantinople and the state and legal heritage of the Second Rome.
As a result of Christianization, the Slavic Orthodox powers accepted the Byzantine ideas of the symphony of authorities (secular and spiritual), enriching them with the beginnings of the class-council representation convened for the best lawmaking.
The article also notes that in medieval Serbia, Bosnia and Bulgaria conciliar representation was exclusively of aristocratic character.
In Moscow (Great Russian) centralized state, on the contrary, members of the Zemsky Sobor, along with the boyars and clergy were the townspeople, and even peasants.
The present work represents an original perspective on the variety of the tsarist autocracy, among which the author considers the congregational-patrimonial (monarch-boyars) and the zemsko-cathedral (Great Russian) ones.
DOI 10.14258/izvasu(2018)3-04
Downloads
References
Николић Драган Историjа права: стари и средњи век. — 4-е изд. — Ниш, 2014.
Серегин А.В. Демократическая диктатура и самодержавное народоправство: сравнительно-правовое исследование государственных моделей управления : моногр. — М., 2018.
Дьячан В. Участiе народа въ верховной власти въ славянскихъ государствахъ до измененiй их государственнаго устройства въ XIV и XV вв. — Варшава, 1882.
Георгий Акрополит История. — СПб., 2005.
Полывяный Д.И. Культурное своеобразие средневековой Болгарии в контексте византийско-славянской общности IX–XV веков. — Иваново, 2000.
Солодовникова О.С. Становление боснийской средневековой государственности (XII — первая половина XIV в.) // Вестник ВГУ. Сер.: лингвистика и межкультурная коммуникация. — 2008. — № 3.
Договор Боснии с Дубровником 1189 г. // Одабрани споменици српског права (од XII до краjа XV века) / прикуп. и уред. А.В. Соловjев. — Београд, 1926.
Грамота бана Нинослава 1240 г. // Стари српски повельи и письма / Скупио и средио Стоjановић Љ. // Зборник за историjу, jезик и књижевности српског народа. I одељење. Књ. 19. — Београд — Ср. карловци, 1929.
Договор Боснии с Дубровником 1234 г. // Одабрани споменици српског права (од XII до краjа XV века) / прикуп. и уред. А.В. Соловjев. — Београд, 1926.
Договор Боснии с Дубровником 1240 г. // Стари српски повельи и письма / Скупио и средио Стоjановић Љ. // Зборник за историjу, jезик и књижевности српског народа. I одељење. Књ. 19. — Београд. — Ср. карловци: Србска манастирска штампариjа, 1929.
Грамота боснийского бана Борича 1159 г. // Хрестоматия по истории южных и западных славян: в 3 т. Т. I: Эпоха феодализма. — Минск, 1987.
Грамота бана Твртка 1353 г. // Стари српски повельи и письма / Скупио и средио Стоjановић Љ. // Зборник за историjу, jезик и књижевности српског народа. I одељење. Књ. 19. — Београд. — Ср. карловци, 1929.
Грамота бана Степана II 1332 г. // Стари српски повельи и письма / Скупио и средио Стоjановић Љ. // Зборник за историjу, jезик и књижевности српског народа. I одељење. Књ. 19. — Београд. — Ср. карловци, 1929.
Грамота бана Нинослава 1214 г. // Стари српски повельи и письма / Скупио и средио Стоjановић Љ. // Зборник за историjу, jезик и књижевности српског народа. I одељење. Књ. 19. — Београд. — Ср. карловци, 1929.
Грамота бана Нинослава 1240 г. // Стари српски повельи и письма / Скупио и средио Стоjановић Љ. // Зборник за историjу, jезик и књижевности српског народа. I одељење. Књ. 19. — Београд. — Ср. карловци, 1929.
Грамота бана Нинослава 1249 г. // Стари српски повельи и письма / Скупио и средио Стоjановић Љ. // Зборник за историjу, jезик и књижевности српског народа. I одељење. Књ. 19. — Београд. — Ср. карловци, 1929.
Грамота бана Твртка 1353 г. // Стари српски повельи и письма / Скупио и средио Стоjановић Љ. // Зборник за историjу, jезик и књижевности српског народа. I одељење. Књ. 19. — Београд. — Ср. карловци, 1929.
Авдеев Д.А. Форма правления в России (краткий конституционный очерк) : моногр. — Тюмень, 2015.
Фасиев Т.А. Венчание на царство как одно из идеологических средств легитимации власти московских царей // Эволюция российского и зарубежного государства и права. К 80-летию кафедры истории государства и права Уральского государственного юридического университета (1936–2016) : Сб. науч. тр. Т. III: Эволюция российского государства и права, учений о российском государстве и праве в трудах — поздравлениях коллег / Под ред. проф. А.С. Смыкалина. — Екатеринбург, 2016.
Фроянов И.Я. Драма русской истории: На путях к Опричнине. — М., 2007.
Тихомиров Л.А. Самодержавие и народное представительство. — М., 1907.
Беляев И.Д. Земские соборы на Руси: От Ивана Грозного до Екатерины Великой. — М., 2014.
Черепнин Л.В. Земские соборы Русского государства в XVI–XVII вв. — М., 1978.
Лукьянчикова Л.В. Осуществление непосредственного народовластия в России XVI–XX вв.: генезис, исторический опыт : моногр. — М., 2016.
Корецкий В.И. Закрепощение крестьян и классовая борьба в России во второй половине XVI в. — М., 1980.
Боярский приговор о станичной и сторожевой службе 1571 г. // Акты Московского государства, изданные императорскою академиею наук под редакциею Н.А. Попова, члена-корреспондента академии. — Т. I: Разрядный приказ. Московский стол. 1571–1634. — СПб., 1890.
Боярский приговор об освобождении рязанских сторожей от службы на сторожах, а служить им рядовую службу; о назначении на их место на сторожи казаков из украинных городов; о замене путивльских севрюков, которые ездили на донецкие сторожи из найму, Путивльскими и Рыльскими детьми боярскими 1571 г. // Акты Московского государства, изданные императорскою академиею наук под редакциею Н.А. Попова, члена-корреспондента академии. — Т. I: — Разрядный приказ.
Московский стол. 1571-1634. — СПб., 1890.
Тихомиров Л.А. Монархическая государственность. — М., 1998.
Copyright (c) 2018 А.В. Серегин

This work is licensed under a Creative Commons Attribution 4.0 International License.
Izvestiya of Altai State University is a golden publisher, as we allow self-archiving, but most importantly we are fully transparent about your rights.
Authors may present and discuss their findings ahead of publication: at biological or scientific conferences, on preprint servers, in public databases, and in blogs, wikis, tweets, and other informal communication channels.
Izvestiya of Altai State University allows authors to deposit manuscripts (currently under review or those for intended submission to Izvestiya of Altai State University) in non-commercial, pre-print servers such as ArXiv.
Authors who publish with this journal agree to the following terms:
- Authors retain copyright and grant the journal right of first publication with the work simultaneously licensed under a Creative Commons Attribution License (CC BY 4.0) that allows others to share the work with an acknowledgement of the work's authorship and initial publication in this journal.
- Authors are able to enter into separate, additional contractual arrangements for the non-exclusive distribution of the journal's published version of the work (e.g., post it to an institutional repository or publish it in a book), with an acknowledgement of its initial publication in this journal.
- Authors are permitted and encouraged to post their work online (e.g., in institutional repositories or on their website) prior to and during the submission process, as it can lead to productive exchanges, as well as earlier and greater citation of published work (See The Effect of Open Access).



